| Islam - sociologija |
 |
 |
|
ISLAM
Seminarski rad S A D R Ž A J
UVOD OVAJ RAD PREDSTAVLJA MOJ POKUŠAJ da Islam predstavim ne samo kao religiju već i kao svojevrstan kulturološki fenomen. Naime, on, kao jedinstvena kulturna i društvena doktrina presudno utiče na živote skoro milijardu ljudi. To znači da svaki peti čovek na kugli zemaljskoj živi i ponaša se po pravilima koje ova religija propisuje. Da bi se islam shvatio u celini, neophodno je posmatrati ga kroz njegov razvoj- od Muhamedovog recitovanja sura, od koje je kasnije sačinjen Kuran časni, preko Hadisa i Šerijetskog prava, pa sve do savremenog islama koji bitno utiče na sve svetske tokove, kako religijske tako i naučne, društvene, kulturne u zadnje vreme sve više i polotičke. OSNIVANJE ISLAMA I ISTORIJSKI PREGLED Islam je treća velika svetska monoteistička religija. Poreklo vuče iz istog izvora kao i ostale dve judeizam i hrišćanstvo. Islam (arapski-الإسلام, latinski-al-'islām) je nastao u VII veku u polunomadskom polietičkom društvu Arabijskog poluostrava. Karavani iz Meke i Medine trgovali su sa Sirijom i Palestinom koje su bile u središtu hrišćanskog Vizantiskog Carstva. U Medini i nekim drugim arapskim gradovima živele su dobro organizovane jevrejske zajednice. Islam je arapska reč koja znači "predanje". Islam će od jevreja i hrišćana preuzeti strog i radikalan monoteizam, nešto od gnostičkog učenja a od predislamske arapske religije (džahilijet) zadržaće neke moralno-pravne propise i običaje (klanska solidarnost, poligamija, svetilište Kaba). Islam je religija podređenja, pokornosti. Sledbenici islama "muslimani" su oni koji su se predali i podredili volji Boga (Alaha). Islam je po svojoj strukturi istovremeno etnička i konfesionalna religija. Njegovi koreni su na Arabijskom poliostrvu i on je zadržao jajaču arapsku komponentu. Posebnu važnost u Islamu ima arapski jezik, kao jezik Kurana, božanske objave proroku Muhamedu, pri čemu se ne radi samo o njegovom sadržaju već i o činjenici da njegov izraz na arapskom jeziku utelotvoruje sve dimenzije bozanske objave i da prema tome nije moguće prevesti Kuran na neki drugi jezik, već ga jedino interpretirati ili parafrazirati. Na taj način arapski karakter svete knjige islama predstavlja dogmu koja osnažuje etnički arapski karakter suštine muslimanskog verovanja i rituala. U isto vreme islam je konfesionalna religija i može se uprediti sa budizmom i hrišćanstvom, koji nisu univarzalni samo po svom učenju, nego i po širenju u različitim narodima i delovima sveta, pri čemu je važnu ulogu odigrala misionarska delatnost. Islam je takođe muslimanska vera koja propoveda apsolutnu istinu koju može dobro da shvati svako ljudsko biće. Istorija Islama se, okvirno, najlakše može podeliti na tri osnovna perioda, pri čemu se ne sme izgubiti iz vida da svaka takva šema sadrži u sebi prejudiciranje stavova o pojedinim događajima i da se svaki problem mora osvetliti prema specifičnim okolnostima mesta, sredine grupe itd. A ne samo na osnovu formalne podele. Ta tri perioda su: 1. rani od 610 n.e. kada je muhamed doživeo svoju prvu viziju do 750 kada je pao u majadski kalifat; 2. srednji od 750 i uspona Abasida otprilike 1500 što je terminus ad quem rasparčavanja kalifata na male regionalne emirate; 3. savremeniperiod od 1500 do danas označile su dve etape razvoja-nastanak tri međusobno suprostavljene ali čvrste i fleksibilne države: Otomansko carstvo, safavidska Persija i Mogulska imperija. Svesni slavne prošlosti pojačani novom snagom koja dolazi iz bogatih arapskih zemalja proizvođača nafte toj religiji je cilj osvojiti svet. Muslimani veruju da njihova religija može ispuniti sve religijske i duhovne potrebe čovečans. STUBOVI ISLAMA POSTOJI PET DUŽNOSTI KOJIH SE MORAJU PRIDRŽAVATI SVI MUSLIMANI. Poznate su kao oznate su kao stubovi ili arkani Islama. Prva je sahadah, iskreno iskazivanje vere da „nema drugog Boga osima Allaha I da je njegov prorok Muhamed“. Druga je salah i znaci da je potrebno da se muslimani mole pet puta dnevno. Treci stub je zekat, a to je darivanje novca siromasnima. Cetvrti saum znaci post tokom Ramazana. Peti stub je hadz, odnosno obaveza hodocasca u Meku. Sahadah (verovanje u jednog Boga) – dužnost svakog muslimana je da svedoci da nema drugog Boga osim Allaha, a to znaci da je zabranjeno Bogu pripisivati drugove, sina, bracu. Ovde se jasno moze videti razlika izmedju islama i npr. hriscanstva. Hriscani veruju u sveto Trojstvo: „U ime Oca, Sina i Svetog duha“. Salah (molitva) – pet puta dnevno svaki musliman prestaje sa svojim poslom, okrece se u smeru Meke i moli se. Muskarci na molitvu odlaze u dzamiju petkom u podne, no inace se mogu pomoliti na bilo kojem mestu; zene se obicno mole kod kuce. Pre nego sto pocne sa molitvom, musliman mora sprovesti ritualni otred pranja (uziman abdest). Zekat (milostinja) – je prema Kuranu propisano dobrocinstvo u formi milostinje. Izvorno, slobodna milostinja koja se delila u zajednici, razvila se tokom istorije u duznost milosrdnog poreza, koji je uvela islamska druava, a danas je svojim najvecim delom ukljucen u drzavni porez. Taj precizno odmereni porez treba da stvori jednakost izmedju oporezovanih bogatasa i siromasnih, koji se time pomazu. Prema Kuranu, milostinja treba da bude primenjena na jedan odredjeni krug ljudi. Tu spadaju: siromasi, oslobodjeni robovi, duznici, udovice, sirocad, putnici, zatvorenici, probradjeni, bolesnici i oni kojima treba dati odstetu za ucesce u svetom ratu. Saum (post) – u mesecu Ramazanu (Ramadan) je ime 9. meseca po islamskoj kalendarskoj godini, koji u toku godine moze da padne u svako doba. Za vreme meseca posta mora svaki punoletni i zdravi musliman svakog dana u vremenu od izlaska Sunca, tj. od trenutka kada se bela nit moze razlikovati od crne do zalaska Sunca da se uzdrzava od jela i pica, pusenja i polnog opstenja, nasuprot nocima u tom mesecu. Hadz – (hodocasce), hodocasnicki put u Meku, za dolinu Arafat i prema Minu, propisan je barem jedanput u zivotu svakom punoletnom muslimanu bez obzira na pol, ukoliko je on zdravstveno i finansijski spreman. Dok „mali hodocasnicki put“ za Meku moze biti preduzet u svako doba godine, „veliki hodocasnicki put“ pada u poslednji mesec meseceve godine, zu -l-hidzdza. Taj hodocasnicki put vazi za ispunjenje religioznog zivota, a onaj koji je preduzeo hadz moze biti nazvan hadzija. Hodocasnicko putovanje, u kome ucestvuje 10% svih muslimana, vode ga zajedno muslimanski vernici iz svih delova sveta, iz razlicitih socijalnih slojeva i razlicitih verskih pravaca, jaca zajednicku svest muslimana i omogucava im da iskuse jedinstvo islaske umme. Sa hodocascem su povezane razne ceremonije. Dvadeset kilometara pred Mekom hodocasnik se podvrgava jednom ritualnom ciscenju i oblaci hodocasnicki ogrtac. Dva dana posle toga on ulazi u Meku, u sveto podrucje, jaram, u kojem se nalazi izmedju ostalog Zamzam cesma iz koje vernici uzimaju vodu u kojoj peru svoje marame za glavu.U sredini velikog dvorista se nalazi Kaba, prekrivena crnim tepihom od brokata, koji je podignut samo sa ulaznih vrata. Hodo;asnik ritualno obilayi Kabu sedam puta s desna na levo i ljubi "crni kamen", u stvari meteorit koji je na visini od 1.5 m iznad tla uzidan u jednu okruglu, široku srebrnu posudu. Potom hodočasnik preduzima sedam uzastopnih šetnji prema susednom uzvišenju između brda Marva i Safa, u znak sećanja na Hagaru, majku Ismaila i služavku i sporednu ženu Avramovu. Sledećeg dana izgovara hodočasnik svoju popodnevnu molitvu u dolini Arafat, gde se nalazi veliko logor hodočasnika. Trećeg dana, posećuju hodočasnici mesto Mina, gde bacaju kamanje na tri kamene gomile. Desetog dana meseca hodočašća postavlja se "žrtvena svečanost" na kojoj muslimanski hodočasnici zajedno sa muslimanima koji su ostali kod kuće u celokipnom islamskom svetu, zakolju jednu žrtvenu životinju i njeno meso razdele siromašnima. Kod haridžita ismailita, kao šesti stub islama i osnovna dužnost priključuje se i džihad-sveti rat. Sveti rat služi širenju područja islamske države, a ne bezuslovno nasilnom islamizovanju nevernika. Prema islamskom državnom pravu, čitav je svet sa čovečanstvom teoriski podeljen na dva dela: dar al-islam (oblast islama) i dar al-harb (oblast rata). Dok ovakj prvi deo obuhvata zemlje koje se već nalaze pod muslimanskom vlašću, onaj drugi se odnosi na sve ostale zemlje, koje još ne podpadaju pod područje muslimanske moći i koje kao takve važe za potencijalne ratne pozornice onoliko dugo dok i te zemlje ne postanu "oblast Islama". Shodno tome i obaveza prema svetom ratu postoji sve dotle dok ceo svet ne bude stajao pod muslimanskom vlašću, i Alahovom poretku. Obaveza na sveti rat postoji za celokupnu muslimansku zajednicu, čim ona za to bude sposobna ali ne za svakog pojedinca. Najduže trajanje oružanog primirja izmedju ratova ne treba da prekorači deset godina, pri čemu se godišnje pripreme za sveti rat računaju u ratne godine. Musliman koji umre boreći se "na Alahovom putu", jeste mučenik te stoga direktno odlazi u raj. KURAN NAJVIŠE DOBRO JEDNOG MUSLIMANA JE KURAN, čija je oznaka verovatno jedna strana reč pozajmljena iz arapskog jezika gde keriana znači bogosluženo čitanje. Kako Kuran sadrži u fiksiranoj formi sabrano otkrovenje Muhamedovo, on čini sveti spis muslimana. Muslimani veruju da u Kuranu piše sve što je potrebno da znaju kako bi živeli kao dobri ljudi. Uleme su verki učitelji koji danas pomažu ljudima u tumačenju islamskih tradicija. Ukoliko se neki problem u Kuranu ne pominje direktno, muslimani se okreću Hadisima, tradicionalnimspisima o životu I poukama proroka Muhameda. Kuran I Hadisi zajedno čine osnovu šerijatskog zakona kojim se muslimani rukovode u životu. Kuran se sastoju od 114 sura, koje opet obuhvataju 6236 ajeta. Najduža sura sadrži 286 rečenica u stihovima, a najkraća samo tri. Nazivi sura jesu šlagvorti koji se odnose ili na početak ili na obradjeni sadrzaj. Svaka sura sa izuzetkom devete, počinje formulom: "U ime Allaha, milosnog, milostivog ", bismilla je skraćenica sastavljena od arapskih reči te uvodne formule. Ne uzimajući u obzir kratku, od samo sedam stihova prvu suru, el fatihu, sve druge sure su podređene po dužini. Prema tom šematskom pristupu opadajuće duđine, na početku se, po pravilu, nalaze duže i zakonodavnije sure iz medinskog perioda Muhamedovog, za njima slede kraće, iz mekanskog perioda. Tematski i literarno Kuran sadrži pareneze ( mavaize), opomene o kraju vremena i opisivanja suda, hvalospeve Allahu, proročke priče o predislamskim nosiocima otkrovenja, opomene i pouke. Posle hidžre 622 godine, povećava se broj zakonskih odredbi, ahkam, pravnih uputstava, poučnih komada, a takođe i tekstova samoodbrane (poput Muhamedovog opravdanja njegovih brakova). Reči otkrovenja, koje su najpre napisane na žilama povezanim palminim listovima datule, kostima i belim kamenim pločicama, a delom i samo usmeno prenošene, sabrao je oko 650 godine, na inicijativu Muhamedovog naslednika, prvog kalifa Abu Bakra, prorokov pastorak Zaid ibn Harita. Od tada ta zbirka važi za Kuran. U vreme trećeg kalifa Otmana zaključena je redakcija Kurana, godine 653, Tako se u vezi sa svetim spisom muslimana ne iavljaju nikakvi tekstualni kritički problemi recitacije, punktacije i vokalizacije kao i objašnjenja i komentarisanja. Mnogostruke paralele Kurana sa pričama i izrekama jevrejske i hrišćanske Biblije počivaju na činjenici da je Muhamed preuzeo ponešto od njemu poznate jevrejske i hrišćansko-nestorijanske tredicije zekstova. Od brojnih arapskih izdanja Kurana za merodavno važi nadaleko čuveno egipatsko iz godine 1919. ETIKA ISLAMA Islam je,kao uostalom i sve ostale monoteističke religije, u suštini čovekov pokušaj da se približi Bogu. Iako svaka od tri nejveće svetske religije (Judeizam, Hrišćanstvo i Islam) čoveku nude svoj put približavanja Bogu, ipak suština im je zajednička. A to je , pomoći čoveku da nađe svoj put ka svojevrsnom cilju-da bude bolji. Koji put će čovek odabrati (koju veru odabrati) u suštini i nije od presudnog uticaja. Cilj je uvek isti. Biti dobar čovek. Biti dobar prema sebi, prema drugima, biti dobar uopšte. Islam nudi put koji svakako nije najednostavniji i najlakši. On, pre svega verniku kreira svakodnevni život nizom zapovesti kao što su: klanjanje namaza, čitanje (učenje) svete knjige Kurana, deljenje milostinje (Zekata) sirotinji, itd. Samo izvršavanje ovih dužnosti čoveka čini boljim, u to nema sumnje. Međutim, sama srž Islama, nije samo u pukom izvršavanju dužnosti propisanih Kuranom. Njegova suština je u tome da čoveka učini boljim u svakom domenu njegovog življenja. Islam propoveda toleranciju, kako prema drugim narodima, tako i prema društvenim klasama. Veoma je važno shvatiti sliku društva u doba kada Muhamed počinje sa svojim propovedima. To je vreme izraženih klasnih razlika i robovlasničkog sistema. Islam po prvi put pruža priliku robovima da se oslobode. Takođe, ističu se ljudske vrline, a ne njegovo bogatstvo. Žena po prvi put dobija zakonom predviđenu mogućnost razvoda braka, kao i obaveznog nasledstva. U doba Muhamedovih propovedi, neka plemena su svoju žensku decu zakopavala u živo blato. Čak i u modernom društvu, na mnogim dvorovima Evrope ženska loza nema prava punopravnog nasledstva, a Vatikan još uvek ne dopušta razvod braka. Takođe, Islam propisuje, čak i za moderno doba, veoma revolucionarne propise što se tiče ponašanja ljudi u ratu. Strogo je zabranjeno ubijanje i zlostavljanje zarobljenika, a čak i u samoj borbi, muskiman nesme koristiti prekomernu silu. U islamskom društvu školovanje je obavezno, pa verovatno otud i toliki doprinos muslimana svetskoj nauci: postavljeni su osnovi moderne matematike (arapski brojevi), astronomije (moreplovci u srednjem veku najviše su koristili znanje arapskih astronoma), književnosti (dela kao što su 1001 noć Šeherezade). Zanimljivo je da je Muhamed u VI veku ljudima objašnjavao da je čovek nastao iz jedne obične kapljice (ugruška krvi), da bi nauka tek kasnije utvrdila postojanje embriona i njegov dalji razvoj. Neki od najvećih sportista sadašnjice su takođe muslimani. Možda je najbolji primer Muhamed Ali, bivši svetski šapion u boksu i po mnogima najveći sportista sadašnjice, 1972 god. Kao svetski šampion u boksu, javno se deklarisao protiv vijetnamskog rata i američke neokolonijalne politike. Odbio je da ide u taj rati to ga je koštalo titule svetskog prvaka i kazne zatvora od četiri godine. Slobodno se može reći da je on jedan od najzaslužnijih ljudi za stvaranje antiretne klime u Americi sedamdesetih godina. Islam najstrože zabranjuje nehajan odnos čoveka prema svom telu. Njegova promocija zdravog života iznedrila je još neke od najvećih sportista sadašnjice: Karim Abdul Džabar i Šejkil O Nil u košarci, Zinedin Zidan u fudbalu, Majk Tajson u boksu. Najveći trkači na srednje i duge staze u atletici su takođe muslimani. Sve ovo, najbolje nam govori o tome kakva je Islam ustvari religija i kakva je njegova etika. ISLAMSKA UMETNOST I NAUKA Islam je asimilovao kulturno nasleđe svojih naroda ina osnovu toga stvorio sintezu u formi nove islamske umetnosti. Posle svojih osvajanja islamski Arapi su često preuzimali već postojeće kulturne građevine tuđih religija i preoblikovali ih za svoje potebe. Tako su npr. Ranohrišćanske bazilike Al Aksa džamija u Jerusalimu i džamija Umaijada u Damasku i centralne građevine kao što je Aja Sofija u Istambulu, hinduističke sale stubova preoblikovane u islamske džamije ili su pak bile uzete kao uzori za nove građevine. Izrekama proroka (hadis) obrazložena je zabrana figurativnog predstavljanja svega što je živo, omogućila je u islamskoj umetnosti nastanak jedne apstraktne umetnosti dekoracije (arabeske, maureske). Ornamentika gređevina je skoro isključivo geometrijske prirode, retko se primenjuju stilizovane slike biljaka i životinja. Zabrana figurativnog prikazivanja, koja se striktno samo u religioznoj umetnosti porekinuta je u dvorskoj i građanskoj unetnosti u oblasti Persije i Indije. U srednjem veku nastaje religiozna ikonografija čak i sa prikazima proroka. Islamska nauka takođe je spojila mnoga različita znanja. Na višoj školi u Bagdadu naučnici su na arapski prevodili knjige iz stare Grčke i Indije. Naučnici su merili i posmatrali svet prirode. Matematičari su izumeli algebru i arapski sistem brojeva koji se i dan danas koristi širom sveta. Muslimani su bili vodeći svetski astronomi. Podigli su brojne opservatorije i usavršili primenu astrolaba. Islamski lekari prihvatili su i sledili starigrčke teorije i promenjivali brojna svoja teiroska znanja. Davno pre Evropljana znali su da krv kruži telom. Isticali su važnost zdrave ishrane i poznavali isceliteljsku moć biljaka i začinskog bilja. Najveći filozof i naučnik Islama bio je ibn Sina, rođen u Bugari, današnji Uzbekistan.Bio je izuzetno dobar lekar, a Evropljani ga poznaju pod imenom Avicena.Njegov Medicinski kanon jedna je od najpoznatijih knjiga u istoriji medicine. DANAŠNJE RASPROSTIRANJE ISLAMA Muslimani sačinjavaju drugu po veličini religioznu zajednicu na svetu, iza hrišćana. Njihov ukupan broj iznosi oko 817 065 000, tj. 17,1% svetskog stanovništva. Od toga njih 65.5% živi u južnoj Aziji i 26.4% u Africi. Danas je Islam raširen u 162 zemlje, od čega je religija većine i istivremeno državna religija u Pakistanu, Iranu, Egiptu, Maroku, Sudanu, Iraku, Saudijskoj Arabiji, Severnom Jemenu, Maleziji, Tunisu, Libiji, Maurutaniji, Tatarstanu, Kuvajtu, u Bangladešu, Turskoj, Avganistanu, Alžiru. Muslimani čine preko 90% stanovništva. Iako su u Indiji zastupljeni samo 11,6% stanovništva, danas u ovoj zemlji živi najveći deo muslimana. U Evropi ih ima 9 miliona, mada se taj broj zbog stalnih migracija neprestano povećava. Kao jedna od najvećih svetskih monoteističkih religija Islam zauzima nezaobilazno mesto u civilizacijskom razvoju čoveka, kako verski, tako i politički, naučni i utiče na najčire sfere ljudskog društva. Fleksibilan stav prema onome što ne pripada islamskoj civilizaciji, doveo je do veoma brzog širenja Islama. On je za samo 1400 god. Svoga postojanja postao jedna od najvećih i najuticajnijih svetskih religija. Teritorije na kojima žive muslimani prostire se od zapadne Evrope do Australije, a zanimljivo je da je grad svetlosti Pariz drugi po veličini posle Kaira, muslimanski grad na svetu. Da li je Islam religija koja predstavlja izvor na kome se napaja mežunarodni terorizam ili je to religija koja poziva na mir, toleranciju, ravnopravnost? Da li Islam svet gura u propast ili je on vekovima bio inspiracija za neke od najvećih svetskih dostignuća u nauci, umetnosti, politici? Nadam se da sam ovim tekstomuspela da dam delimičan odgovor na ova pitanja. Mija želja je bila da Islam prikažem gledan kroz više prizmi od istorijske preko društvene i kulturne pa sve do naučne i političke. LITERATURA 1. Enciklopedija živih religija (str. 291, 292); Nolit, 1992 2. Istirija civilizacije Vil Djurant (str. 381, 382); Narodna knjiga, 1998 3. Oksfordska enciklopedija (str. 371, 372); 2003 4. Osnivači velikih religija (str. 253, 259); Stoper book, 2002 5. Veliki leksikon religija (str. 220, 221, 224, 237); Lento Beograd 2004 6. Ilustrirana obiteljska enciklopedija (str. 303, 304); Leokomerc, 2004
Podesi kao favorit
Bookmark
Čitanja: 15178 Komentari (0)
 Napišite komentar
|
RSS link na komentare
