45. Iskazivanje upita putem relacione algebre.

Za iskazivanje upita putem relacione algebre se koriste dve vrste operatora: standardni operatori matemetičke teorije skupova (unija, presek i razlika) i specijalni operatori relacione algebre ( preimenovanje obeležja, selekciona formula, interpretacija selekcione fomule, selekcija, projekcija, količnik). Preimenovanje obeležja je operacija kada se nekom obeležju menja ime, ali ne i karakteristike. Selekciona formula je formula koja određuje da li neki objekt zadovoljava uslove selekcije. Ukoliko zadovoljava interpretacija SF je T, a inače je ^. Selekcija je skup objekata koji zadovoljavaju selekcionu formulu. Projekcija je kada se na osnovu vrednosti jednog obeležja prikaziju vrednosti još nekih obeležja. Količnik se koristi kada treba da se nađe vrednost onih obeležja čija susedna obeležja ispunjavaju odrećene uslove.

46. Pojam pogleda i kreiranje pogleda putem RA

Pogled predstavlja šemu relacije koja služi za informaciono pokrivanje jednog korisničkog zahteva. Putem pogleda se deo šeme baze podataka, potreban za realizaciju aplikativnog programa transformiše u jednu šemu relacije nad kojom će se program realizovati.Pogled formiran putem RA predstavlja Intenzioni izraz. Intenzioni izraz predstavljaju 1.konstante, relacije ili njihovi nazivi, 2. Oznaka šeme relacije, 3. I reziltat primene bilo koje od operacija RA nad intenzionim izrazima.

47. Pojam relacionog računa.

Relacioni račun je definisan na principima predikatskog računa, a u odnosu na relacijsku algebru poseduje dve prednosti: višeg je nivoa deklarativnosti i poseduje mehanizme za eksplicitno definisanj tipa i konteksta promenjive. Postoje dve vrste relacionog računa: Nad torkama i Nad domenima.

48. SQL namena i zadaci u okviru SUBP.

SQL je namenjen sledećim tipovima korisnika SUBP: Administratorima BP za poslove administracije BP, Programerima za izradu aplikacija nad BP i krajnjim korisnicima za postavljanje upita nad BP. SQL se javlja u sl. formama: Interaktivnog jezika sistema za upravljanje BP i Ugrađenog jezika u neki drugi jezik ili sastavog dela tog jezika. Zadaci SQL-a su: Izražavanje upita, ažuriranje BP, Realizaѕija pogleda, Definisanje BP, Transakcijska obrada, Održavanje rečnika podataka, Zaključavanje resursa, Zaštita podataka itd.

49. Definisanje fizičke strukture BP putem jezika SQL.

Naredba za kreiranje nove tabele je CREATE TABLE iza koje se navodi ime tabele i sva obeležja, kao i tip podatka koja tabela treba da sadrži. Brisanje tabele vrši se naredbom DROP TABLE iza koje se navodi samo ime tabele.

Kreiranje indeksa vrši se naredbom CREATE [UNIQUE] INDEX <ime indeksa> ON <ime tabele> iza čega se navode obeležja. Brisanje indeksa se postiže naredbom DROP INDEX iza čega se navodi ime indeksa koji treba da se obriše.

50. Tip i pojava tipa entiteta

Entitet se moze definisati kao bilo koja apstraktna ili konkretna stvar koja postoji,koja je postojala ili koja bi mogla postojati.

U cilju utvrdjivanja znanja o nekom domenu problema, entiteti se grupišu u skupove koje zovemo klase entiteta.Klasa entiteta okuplja entitete koji su prema nekom kriterijumu međusobno slični.

Model klase entiteta naziva se tipom entiteta.

Tip entiteta Student(BROJ_INDEKSA,IME,PREZIME,NAZIV_FAKULTETA) reprezentuje sve srudente jednog univerzitete.

51. Skup poveznika, uloga entiteta i tip poveznika.

Skup poveznika predstavlja relaciju između dva ili više skupova entiteta. Svaki entitet u n-torki ima svoju ulogu i ako se ona eksplicitno navede redosled navođenja entiteta u torci postaje nevažan. Između dva skupa entiteta može postojati više različitih skupova poveznika. Ako poveznik povezuje entitete jednog skupa naziva se rekurzivnim. Uzraz oblika N(E₁…E_n ,) predstavlja model skupa poveznika R i naziva se tipom poveznika, akko N predtavlja naziv skupa poveznika R, E₁…E_n su povezani skupovi entiteta, a B₁…B_k obeležja poveznika skupa R.

52. ER dijagrami.

Model statičke strukture realnog sistema realizovan putem ERmodela podataka po pravilu se predstavlja pomoću ER dijagrama. Tip entiteta se crta kao pravougaonik sa upisanim nazivom tipa entiteta. Tip poveznika se crta kao romb sa upisanim nazivom tipa poveznika. Ako tip poveznika povezuje više tipova entiteta tada se crta po jedan neusmeren poteg od romba do slike svakog entiteta. Domeni se prikazuju kao ovali sa upisanim nazivima i povezuju se  sa tipom entiteta ili poveznika potegama koje su usmerene ka ovalu. Ako se nazivi obeležja i domena razlikuju, naziv obeležja se piše na potegu. ER dijagrami se mogu crtati na dva nivoa detaljnosti: Nivo detaljnosti naziva i Nivo detaljnosti obeležja. Prvi je pregledniji, a drugi informativniji.

53. Pojava tipa poveznika.

Jedan tip poveznika predstavlja apstraktni model većeg broja različitih skupova torki sličnih osobina definisanih nad istim domenima. Jedna torka predstavlja jednu pojavu tipa poveznika. Ako je tip poveznika binaran, tada njegove torke predstavljaju uređene trojke. Prva komponenta trojke je vrednost primanog ključa prvog tipa entiteta, druga komponenta je vrednost primanog ključa drugog tipa entiteta, a treću komponentu predstavlja torka (b₁…b_k) Î dom(B₁) x…x dom(B_k).

54. Predstavljanje ekstenzije ER modela.

Ekstenzija modela entiteta i poveznika se predstavlja putem tabela. Svakom tipu entiteta ili poveznika odgovara jedna tabela sa svim njegovim obeležjima u zaglavlju tabele i podacima o entitetima u vrstama tabele. Ove tabele se nazivaju i relacijama.

55. Kardinalnost tipa poveznika.

Umodelu realnog sistema informacija o prirodi odnosa između entiteta povezanih klasa daje tzv. kardinalitet tipa poveznika, odnosno kardinalitet odgovarajuće relacije. Kardinalitet tipa poveznika R odnosno relacije R se označava sa R( E₁(a₁,b₁) : E₂(a₂,b₂) ). Parametrima a i b se najčešće dodeljuju sledeće karakteristične vrednosti : Parametru a se dodeljuje vrednost 0 ako se bar jedan elemenat skupa originala preslikava u prazan skup, ineče mu se dodeljuje vrednost 1. Parametru b se dodeljuje vrednost 1 ako kardinalitet slike svakog originala nije veći od 1 inače mu se dodeljuje vrednost N ili M.

56. Predstavljanje kardinalnosti tipa poveznika putem dijagrama.

U ER dijagramu kardinalitet tipa poveznika se predstavlja navođenjem parova (a₁,b₁) i (a₂,b₂) uz grafičku predstavu odgovarajućeg tipa entiteta. Parovi se navode na potegu između entiteta i poveznika.

58.Slabi tip entiteta

Kardinalitet tipa poveznika predstavlja jedan od primera eksplicitnih ograničenja , koja se zadaju u modelu entiteta i poveznika . ^esto se , u ER-dijagramima , zadaju samu maksimalne vrednosti kardinaliteta , tada se koristi ograničenje tipa R(E1(a2,b2):E2(1,b1)) , koje ukazuje da u modelu za svaku e2 iz E2 postoji bar jedno e1 iz E1 takvo da su e1 i e2  medjusobno povezani relacijom R .Taj poseban postupak zadavanja egzistencijalne zavisnosti resava se uvodjenjem pojma slabog tipa entiteta i posebnog načina označavanja takvih tipova entiteta . Dijagramski nacin označavanja slabog tipa entiteta se vrsi upisivanjem njenog naziva u dvostruki pravougaonik uz navodjenje velikog slova E za egzistencijalnu zavisnost . Poteg koji povezuje geometrijsku sliku za slabi tip entiteta sa geometrijskom slikom  za odgovarajuci tip poveznika se orijentise ka slabom tipu entiteta . I tip poveznika , koji povezuje neki slabi tip entiteta , naziva se slabim tipom poveznika . Egzistencijalno nezavisni tip entiteta i tip poveznika koji povezuje samo egzistencijalno nezavisne tipove entiteta naziva se regularnim .Ključ tipa entiteta , takodje , predstavlja jedno od ograničenja , ali se to ograničenje ne mora definisati za svaki tip entiteta u modelu entiteta i poveznika . Tip entiteta , koji ne poseduje ključ , takodje se naziva slabim , a putem takvog tipa entiteta se definise ograničenje pod nazivom identifikaciona zavisnost . Ona automatski povlači za sobom i egzistencijalnu zavisnost .

Ekstenzija slabog tipa entiteta se naziva slabom relacijom entiteta.

59.Potklasa i superklasa

Predstavljanje podskupova entiteta sa specifičnim osobinama i ulogama se postize putem koncepta superklasa/potklasa , na sledeci način :

zajednička obelezja svih entiteta se grupisu u superklasuspecifična obelezja , shodno različitim ulogama eltiteta , grupisu se u odgovarajuce potklase. Specifično obelezje je ono , koje samo za prvi podskup posmatranog skupa entiteta predstavlja karakterističnu osobinu , a za ostale entitete je neprimereno svojstvo .

60.Specijalizacija i generalizacija

IS_A hijerarhije se definisu primenom ili specijalizacije ili generalizacije . Kod specijalizacije se krece od tipa entiteta , buduce superklase , iz koje se , saglasno klasifikacionom obelezju , izdvajaju potklase sa specificnim obelezjima . Isti polazni tip entiteta se moze podvrgnuti specijalizacijama na osnovu vrednosti vise klasifikacionih obelezja . Takodje , svaka potklasa moze predstaviti superklasu za neke nove potklase.

Generalizacija predstavlja proces suprotan specijalizaciji . Generalizacijom se od različitih tipova entiteta , zanemarivanjem razlika i identifikacijom zajedničkih osobina , gradi zajednička superklasa . Polazni tipovi entiteta postaju potklase dobijene superklase . Potklase zadrzavaju samo specifička obelezja .

Specijalizacija i generalizacija predstavljaju , očigledno , medjusobno inverzne procese , koji daju isti rezultat .

61.IS_A  hijerarhija

Superklasa i njene potklase povezuje relacija , koja se cesto naziva IS_A hijerarhija . Naziv potiče od engleskih reči “is a” , U smislu entitet potklase je (is a) i entitet superklase . Kriterijum za definisanje potklasa predstavlja klasifikaciono obelezje , koje pripada superklasi . Svaka potklasa odgovara jednom entitetu domena klasifikacionog obelezja , ali ne mora svakom elementu domena klasifikacionog obelezja odgovarati jedna potklasa.

62.Cilj i efekti uvodjenja IS_A hijerarhija

Osnovni cilj uvodjenja IS_A hijerarhija u skup koncepata ER-modela podataka je izgradnja semantički bogate i verne slike statičke strukture realnog sistema . Pri tome se , na nivou intenzije , postizu sledeci efekti:

eksplicitno ukazivanje na činjenicu da je postojanje razlicitih uloga pojedinih entiteta u realnom sistemu bitno za zadovoljavanje zahteva korisnika informacionog sistema

prirodnije predstavljanje veza izmedju entiteta sa odredjenim ulogama i entiteta nekog drugog skupa

63.Kategorija i kategorizacija

U svim do sada posmatranim primerima sve potklase jedne superklase su pripadale jednoj kategoriji . Neki put se javlja potreba izgradnje modela u kojem potklasa objedinjuje pojave potpuno razlicitih tipova entiteta . U tom slučaju se potklasa naziva kategorijom.

Kategorizacija - kreiranje klase koja ce uključiti entitete dva ili vise tipa . U slučaju kategorizacije , mehanizam nasledjivanja obelezja je selektivan .

64.Gerund

U ER-modelu podataka se gerundom naziva tip entiteta , dobijen transformacijom tipa poveznika .Osnovni razlog za uvodjenje gerunda u modelu podataka je da bi se povecalo bogatstvo semantike za izgradnju modela realnog sistema . U ER-dijagramima se gerund predstavlja rombom upisan u pravougaoniku .

Gerund se koristi za modeliranje situacija , kod kojih su (ne nuzno sve) pojave jednog tipa poveznika povezane sa pojavama nekog drugog tipa poveznika ili kada je potrebno povezati neki tip poveznika R sa nekim tipom entiteta .

65.Prevodjenje tipa veze M:N

Veza sa kardinalnoscu preslikavanja (0,M):(0,M) , (1,M) : (0,M) i (1,M) : (1,M) postaju posebne seme relacija . Obelezja ove seme relacije su identifikatori objekata koji su u vezi , a klju~ seme relacije je slozeni klju~ koji se sastoji od identifikatora objekata koji su u vezi .

66.Prevodjenje tipa veze 1:N

Veze sa kardinalnoscu (0,1):(0,M) i (0,1):(1,M) Postaju posebne seme relacije . Obelezja ove seme relacije su identiftkatori objekata koji su u vezi , a kljuc seme relacije je identifikator objekta za koji je GG=1.

67.Prevodjenje tipa veze 1:1

Veze tipa 1:1 popravilu nemaju obelezja . Sva obelezja koja bi eventualno mogla biti pripisana samoj vezi , zapravo su obelezja jednog od objekata koji cine tu vezu . Dakle , mogu biti pripisana tom objektu , a time postati obelezja seme relacije kojom se taj tip objekta predstavlja .Vezu sa kardinalnoscu (1,1):(1,1) i oba objekta koji u njoj ucestvuju prevodimo u jednu semu relacije , cija obelezja sva obelezja jednog i drugog objekta . Kandidat za kljuc u ovoj semi relacije su identifikatori jednog i drugog objekta koji su uvezi .

Vezu sa kardinlanoscu (0,1):(1,1) i objekte  u vezi prevodimo u dve seme relacije . Za svaki objekat u vezi po jedna sema relacije (prema vec definisanom zakonu 1:1) , s tim sto se identifikator jednog od objekta koji su u vezi ubaci za obelezje druge seme relacije . Dakle , veza se predstavlja spoljnim kljucem . Semu relacije u koju cemo uvrstiti spoljni kljuc biramo tako da relacija sadrzi sto manje nula-vrednosti i da njeno koriscenje bude sto efikasnije .

Za vezu sa kardinalnoscu (0,1):(0,1) kreiraju se tri seme relacije . Po jedna za svaki objekat i jedna za vezu . Obelezja u semi relacije koja odgovaraju vezi su identifikatori objekata koji su u vezi i oba su kandidati za kljuc .

68.Prevodjenje slabih i identifikaciono zavisnih tipova entiteta

Svaki slab objekat postaje sema relacije (" obj.=SR , IME TEÞISR , ob.ÞOB.SR , IDENTIF.objÞprimarni klj.sr.).

69.Prevodjenje IS_A hijerarhija

Veza izmedju nadredjenog i slabog objekta kao i veza izmedju nadtipa i podtipa ne postaju posebne seme relacija.

70. Pojam transakcije.

Transakcija nad bazom podataka predstavlja takav niz operacija (ADD, DEL, MOD, SEL) koji se izvršava nad bazom podataka i ima osobinu da pri uspešnom završetku pravodi BP iz jednog u drugo stanje. Transakcija se može definisati i kao izvršavanje jednog programa nad BP.

71. Naredbe COMMIT i ROLLBACK

Naredba COMMIT šalje informaciju SUBP da je transakcija sa stanovišta krajnjeg korisnika uspešno izvršena. Naredba ROLLBACK šalje informaciju SUBP  da transakcija nije uspešno obavljena, što znači da efekti transakcije moraju biti poništeni i baza vraćena u predhodno stanje.

72. Objekat je jednan od mogućih modela realnih entiteta. Taj model ima dve komponente. To su ; stanje i ponasanje. Stanje objekata se reprezentuje putem strukture nad skpom podataka o realnom entitetu. Ponasanje objekta je skup procedura, koja se nayivaju metodama ili operacijama. Ti programi sluye ya iymenu stanja objekata ili samo za davanja informacija o njegovom stanju.

Osnovni pojam objektno orijentisanog modela podataka je klasa. Klasa je dvojka. Jedna komponentta te dvojke je tip objekta koji nosi informaciju o strukturi podataka, druga komponenta je skup metoda. To su operacije, koje se primenjuju na sve objekte čija struktura je definisana putem tipa objekta. Klasa je skup takvih objekata koji imaju iste karakteristike(tip,strukture i metode). Svaki individualni objekat je pojava neke klase.

   Atribut predstavlja imenovano deskriptivnu osobinu entiteta koja je bitna.

DODATAK

3. Ključ tipa entiteta.

Obeležje predstavlja ključ tipa entiteta ako važe sledeća dva uslova:

            1

            2

Uslov 1 ukazuje na jedinstvenu vrednost ključa, a uslov 2 na minimalnost ključa tj. da ključ ne sadrži suvišna obeležja. Ključ je obeležje na osnovu koga se vrši jednoznačna identifikacija u skupu pojava tipa entiteta. Ne postoje dve pojave tipa entiteta sa istom vrednošću onog obeležja koje je proglašeno za ključ.

1.Obeležje i podatak.

Obeležje je zajednička osobina svih entiteta jedne klase. Obeležja se obično obeležavaju skraćenim nazivom (mnemonikom). Obeležje koje se ne može dalje dekomponovati se naziva elementarno (prosto) obeležje.

Par (obeležje,vrednost) predstavlja podatak o nekom entitetu, ako obeležje predstavlja osobinu nekog entiteta, a vrednost pripada domenu tog obeležja. Konkretizacija vrednosti obeležja.

4. Tip sloga i pojava tipa sloga. Datoteka.

Pojmovi tip sloga i pojava tipa sloga predstavljaju sinonime za redom tip entiteta i pojavu tipa entiteta.

Datoteka predstavlja uređenje skupa pojava tipa entiteta. Skup se uređuje u zavisnosti od relacije, a najčešće po vrednosti primarnog ključa.

5. Disjunktivni skupovi. Unija, presek skupa. Partitivni skup.

Dva skupa su disjunktna ako nemaju zajedničkih elemenata tj. ako je njihov presek prazan skup.

Unija  dva skupa je skup svih elemenata koje sadrži bilo koji od ta dva skupa.

Presek dva skupa je skup svih elemenata koji pripadaju i jednom i drugom skupu.

Partitivni skup skupa S je skup svih podskupova skupa S uključujići i prazan skup, kao i skup S.

6. Pojam relacije. Binarna relacija.

Relacija nad skupovima je svaki podskup skupa tih skupova. Binarna relacija u skupu A² je svaki njegov podskup. Ako je a u relaciji r sa b to se zapisuje kao arb ili(a, b)Î r. Binarna relacija r u skupu A je:

Refleksivna    Û        ("a Î A) (ara)

Antirefleksivna           Û        ("a Î A) Ø(ara)

Simetrična     Û        ("a, b Î A) (arb Þ bra)

Antisimetrična           Û        ("a, b Î A) ( (arb Ù bra) Þ a=b )

Tranzitivna      Û        ("a, b, c Î A) (arb Þ brc) Þ arc)

7.Relacija poretka, relacija strogog poretka.

Relacija poretka je refleksivna, asimetrična i tranzitivna. Npr. >. Relacija strogog poretka je antirefleksivna, asimetrična i tranzitivna. Npr. ³ .

8. Pojam strukture. Pojam funkcije.

Struktura je graf sa funkcijama koje njegovim čvorovima i ivicama pridružuju značenje. Elemente strukture sačinjavaju klase entiteta ili entiteti jedne klase.

Funkcije imaju ulogu pridruživanja čvorova strukture. Opisuju se kao skup uređenih parova.

9. Klasifikacija struktura podataka.

Po kriterijumu broja predhodnika i sledbenika svakog čvora strukture podataka se dele na: Linearne, Hijerarhijskie(tipa stablo) i Mrežne.

Po kriterijumu nivoa apstrakcije dele se na:

Logičke strukture obeležja, Logičke strukture podataka i fizičke strukture podataka.

10. linearne strukture podataka.

Jedan čvor može imati najviše jednog neposrednog predhodnika i sledbenika. Ukoliko je aciklična postoji jedan element bez predhodnika (prvi) i jedan bez sledbenika(poslednji). U cikličnoj strukturi svaki element ima jednog predhodnika i jednog sledbenika(prvi je sledbenik poslednjeg).

11. Struktura tipa stablo

Jedan element može imati jednog predhodnika i više sledbenika. Koren stabla nema predhodnika, lišće nema sledbenika, a grane imaju i pred. i sled. B^* stabla – FoxPro.

1. Klasična organizacija datoteka.
2. Nezavisnost programa i podataka (fizička i logička nezavisnost).
3. Pojam šeme i podšeme. 

4.    Pojam i namena SUBP
5.    Zadaci jednog SUBP
6.    Programski jezici i SUBP
7.    Produktivnost razvoja i implementacije programa.
8.    Pojam rečnika podataka.
9.    Opšta arhitektura SUBP

10.  Pojam modela podataka.
11.  Strukturalna komponenta modela podataka.
12.  Integritetna komponenta modela podataka.
13.  Operativna komponenta modela podataka.
14.  Pregled razvoja modela podataka. 

15.  Koncepcija relacionog modela podataka.
16.  Nezavisnost.
17.  Strukturalna jednostavnost.
18.  Jezik podataka.  

19.  R – vrednost
20.  Relacija.
21.  Projekcija relacije na skup obeležja.
22.  Šema relacije i pojava nad šemom relacije.
23.  Ključ šeme relacije.
24.  Šema baze podataka.
25.  Pojava baze podataka.

26.  Pojam integriteta podataka.
27.  Integritet domena.
28.  Pojam nula-vrednosti.
29.  Integritet entiteta.
30.  Zavisnost sadržavanja.
31.  Referencijalni integritet.
32.  Jedinstvena uloga obeležja.

33.  Pojam funkcionalne zavisnosti.
34.  Armstrongove aksiome.
35.  Zatvaranje skupa funkcionalnih zavisnosti.
36.  Redukcija.

37.  Neredundantno pokrivanje.
38.  Zatvarač skupa obeležja.

39.  Pojam normalizacije i anomalije održavanja baze podataka.
40.  Metode normalizacije.
41.  Dekompozicija bez gubitka informacija.
42.  Definicija prve, druge i treće normalne forme. 

43.  Pojam operativne komponente relacionog modela podataka.
44.  Relaciona algebra.
45.  Iskazivanje upita putem relacione algebre.
46.  Pojam pogleda i kreiranje pogleda putem relacione algebre.
47.  Pojam relacionog računa.
48.  SQL – namena i zadaci u okviru SUBP.
49.  Definisanje fizičke strukture baze podataka putem jezika SQL.

50.  Tip i pojava tipa entiteta.
51.  Skup poveznika, uloga entiteta i tip poveznika.
52.  ER dijagrami.
53.  Pojava tipa poveznika.
54.  Predstavljanje ekstenzije ER modela.
55.  Kardinalnost tipa poveznika.
56.  Predstavljanje kardinalnosti tipa poveznika putem dijagrama.
57.  Rekurzivne veze.
58.  Slabi tip entiteta.
59.  Potklasa i superklasa.
60.  Specijalizacija i generalizacija.
61.  IS_A hijerarhija.
62.  Cilj i efekti uvođenja IS_A hijerarhija
63.  Kategorija i kategorizacija.
64.  Gerund

65.  Prevođenje tipa veze M:N.
66.  Prevođenje tipa veze 1:N.
67.  Prevođenje tipa veze 1:1.
68.  Prevođenje slabih i identifikaciono zavisnih tipova entiteta.
69.  Prevođenje IS_A hijerarhija  

70.  Pojam transakcije.
71.  Naredbe COMMIT i ROLLBACK.

72.  Koncepti Objektno orijentisanog modela podataka (objekat, klasa, atribut, metode)
73.  OQL objektno orijentisani upitni jezik.
74.  Opis šeme baze podataka ODL.
75.  Rekurzija u upitima SQL3.

Komentari (0)

RSS link na komentare

Ime

Email

Naslov

Komentar

smanji | povećaj

Dodaj komentar