|
Maturski rad тема : физиологија бубрега Садржај : 1. Развој бубрега 2. Положај бубрега у човечјем организму 3. Делови бубрега 4. Унутрашња грађа бубрега 5. Грађа унутрашњњег паренхима – нефрона 6. Крвни судови бубрега 7. Проток крви кроз бубрег 8. Механизам стварања мокраће - гломеруларни филтрат - тубуларна реапсорпција - пасивна реапсорпција - тубуларна секреција 9. Физичке и хемијске особине мокраће 10. Неоргански и органски састав мокраће Бубрези се развијају на рачун средњег , суженог дела мезодерма, званог мезомер или нефротом, који се пружа с об стране средње линије између аорте и дорзалне ивице опште телесне дупље (coelum).Из ових елемената постају следећи саставни делови : 1. доводна граница аорте која доноси саставне делове мокраће из крвотока 2. део coeluma , звани nephrocoelum , који залази у nephrotom и у којем се изолује примарна мокраћа 3. нефридијални каналићи или мокраћне цевчице 4. изводни канал мокраћних цевчица , који настаје спајањем дисталних крајева ових цевчица и расте испод клоаке , градећи њен вентрални део , звани sinus urogenitalis. 
слика 1 Грађа и функција бубрега
У току свог развоја бубрези пролазе кроз 3 временски одвојене фазе за време којих се смењују три генерације бубрега : 1. Прабубрег или примарни бубрег (pronephros) је код човековог зачетка рудимементаранорган.Он се пружа целом дужином тела , најдуже заостаје у прделу будуће главе и врата.Садтоји се из низа мокраћних цевчица чији број код фетуса износи 40. 2. Срадњи бубрег (mesonephros) назѕван је Wolff-ово тело.Код човека постоји само за време феталног зивота у висини леђних сегмената.По појави дефинитивног бубрега он престаје да функционише као бубрег и изграђује мушку полну жлезду.Такође је састављен из низа мокраћних цевчица; стим да је њихов број већи ного код примарног бубрега. 3. Дефинитивни бубрег – metanephros – се развија испод доњег краја средњег бубрега. На почетку , он има облик пуне нефрогене лопатице без изводног канала. Изводни канал дефинитивног бубрега , звани уретер , ствара се накнадно на доњем крају Болфобог канала , избодног канала мезонефрона. Пупољак уретера се развија нагоре , у сусрет нефрогеној лоптици дефинитивног бубрега и пошто продре у њу рачва се више пута на све већи број грана градећи изводне мокраћне путеве бубрега , екскреторне каналиће и мокраћне цевчице неферона. Појава три генерације бубрега условљена је порастом тела и појачавањем уропоеричне функције која захтева повецање броја мокраћних цевчица које код дефинитивног бубрега достже број око 1 милиона. Бубрег има облик зрна пасуља , али шупљег ,чија је конкавна ивица окренута ка унутрашњости, Дужина бубрега просечно износи 12 цм , ширина 6 цм , а дебљина око 3 цм. Тежина једног бубрега креће се у просеку од 120 г. до 150 г. На бубрегу се споља разликују две стране , предња и задња , две ивице ,унутрашња и спољашња , и два пола , горњи и доњи. На средњој трећини унутрашње , конкавне ивице налази се унутрашњи отвор или filus renis којим пролази судовно-мокраћна петељка који води у бубрежну дупљу. Спољна површина бубрега је глатка код одраслих људи , док је код фетуса издељена помоћу дубоких бразда на већи број бубрежних режњева. Бубрези су приљубљени уз бок слабинског пршљена. Полозени су у косој равни , тако да им је прдња страна окренута спољашњости , а задња унутрашњости. Уздужне осовине оба бубрега усправљене су косо нагоре и ка унутра , услед чега растојање измеђе њихових горњих полова износи око 7 цм , док су својим доњим половима удаљени 12 цм један од другог. Десни бубрег лежи нешто ниже од левог.
 |
RSS link na komentare