Veoma je teško definisati ovakav termin. Jedna od najadekvatnijih definicija je: »E-commerce je svaka forma poslovne transakcije u kojoj sve strane komuniciraju isključivo elektronskim putem«.
Međutim, koliko god ova definicija bila precizna, ona teško može obuhvatiti sam duh elektronske trgovine. U praksi, on se daleko bolje prepoznaje kao jedna od retkih mogućnosti u kojoj nove tehnologije i razmena dobara zajednički deluju, unoseći veliki broj inovacija u poslovna shvatanja.
U suštini elektronska trgovina predstavlja mešavinu poslovne vizije i tehnologija koje tu viziju mogu ostvariti. Elektronska trgovina jeste način na koji se omogućavaju i podržavaju takve promene u poslovnom shvatanju na globalnom nivou. Kompanije dobijaju mogućnost da budu efikasnije i fleksibilnije u internim odnosima, praveći prostor za bližu saradnju sa snabdevačima, kao i za odgovornije i bolje shvatanje samih potrošača. Takođe, omogućava kompanijama da odaberu najboljeg snabdevača, bez obzira na geografsku poziciju, i da prodaju na globalnom tržištu.
E-commerce (Electronic COMMERCE) je elektronska trgovina ili online poslovanje koje se obavlja obicno putem Weba. Ova pojava je poznata i kao e-business, e-tailing i i-commerce. Predstavlja elektronsku razmenu podataka prilikom koje se sa kompjutera jedne kompanije podaci prebacuju na kompjuter druge kompanije i na taj način se obavlja proces transakcije (naručivanje i plaćanje robe itd.). Dakle, u slučaju e-komerca reč je o bezgotovinskom plaćanju.
Prvi slučaj i-komerca je bio kada je 1886. godine jedan telegrafski operater prihvatio porudžbinu ručnih satova koje je lokalni juvelir odbio. Putem telegrafa, mladić je ove satove ponudio svojim kolegama i radnicima koji su radili na železnici. Na ovaj način je prodao sve satove i zaradio dovoljno novca da bi kasnije napustio posao na železnici i otvorio sopstvenu radnju. Mladić se zvao Richard Sears a njegova kompanija je kasnije bila ponata kao Sears, Roebuck. Može se reći da je ovaj događaj sam početak ere elektronske trgovine koja je u svetu vec rasprostranjena, dok je kod nas ovakav način trgovine u povoju.
Za većinu ovih tehnologija se može reći da su to sistemi za razmenu poruka i podataka, i svako uvođenje takvih tehnologija obavezno prate i odgovarajuće promene u samom procesu poslovanja. Paralelno sa rastom same organizacije, raste i njeno razumevanje samog koncepta elektronske trgovine. Organizacija u vremenu menja odnos naspram te kategorije i mogućnosti za potencijalnu upotrebu konstantno rastu. Kako se obim transakcija povećava, tako raste broj i složenost tehnologija, ali i njihove uzajamne veze.
Prava snaga tehnologije (kakva je elektronsko poslovanje, telekomunikacione usluge ili multimedija) nije u tome što stare procese može da popravi, već u tome što omogućava organizacijama da prekrše stara pravila, i da stvore nove načine poslovanja, odnosno da isprave postojeće.
Prikazani sistem poslovanja i princip prikupljanja statističkih podataka u okviru takvog sistema, otvaraju mogućnosti kompanijama sa našeg, relativno malog tržišta, da veoma jednostavno i bez većih materijalnih ulaganja isprate svetske trendove i da na globalnom tržištu konkurišu multinacionalnim korporacijama.
Zemlje koje ulažu u informacione tehnologije, ne samo da povećavaju učešće tih tehnologija u obavljanju poslova, već i podižu obim prometa roba i usluga, a samim tim i kapitala uopšte.
Korist od ovakvog pristupa imaju svi, država preko količine naplaćenog poreza, kompanije kroz pojednostavljeni obrt kapitala, samim tim i povećani profit, a mušterije odnosno korisnici kroz veći izbor i ekonomičniji život.
Statistika je, kao oslonac modernog poslovanja, primenom ovih tehnologija dobila na neophodnoj brzini. Prikupljanje informacija preko Interneta postala je neophodnost. Nažalost, neophodno je urediti mnoge segmente društva (telekomunikacije, zaštita intelektualne svojine, kompjuterski kriminal….) ne bi li se stimulisao ovakav princip poslovanja.
Do tada, menadžmentu i institucijama, ostaje da prate i prilagođavaju se svetskim trendovima, i iščekuju trenutak u kome će njihovo učešće na tržištu opravdati takav pristup.
Pristupi u realizaciji Web sajtovi, koji se zasnivaju na B2B konceptu, realizuju se na jedan od tri načina:
1. Kataloški orijentisani sajtovi (“catalog sites”)
Ovakav model predstavlja najočigledniji primer B2B koncepta. Kupci i prodavci se uparuju u odnosu na, obično fiksirani, red veličina cena koji se traži. Transakcije su uglavnom srednje ili male vrednosti, ali su veoma frekventne.
2. Sajtovi orijentisani na razmenu (“exchange sites”)
Ovakav model predstavlja sofisticiraniji način trgovine, i pre svega se koristi za trgovinu hartijama od vrednosti.
3. Aukcijski sajtovi (“auction sites”)
Ovakav model funkcionisanja B2B sistema u velikoj meri izgleda kao i svi drugi sistemi u kojima se trguje sa krajnjim kupcem. U današnjem svetu poslovanja, trgovina nije najznačajniji segment, postoji niz drugih aktivnosti (istraživanje, lobiranje, razmena ideja, itd.) koje koriste poslovni subjekti. Internet je, naravno, idealni medij za približavanje ljudi, tako da postoji veliki broj industrijsko-specifičnih sajtova koji predstavljaju središte zbivanja u tim sferama poslovanja.
Pored ovakvih modela postoje dva osnovna pristupa samoj trgovini:
1. Bilateralni – definiše se kao B2B sistem između para direktnih poslovnih partnera
2. E-Marketplace – predstavlja elektronsku trgovinu koja se odvija preko online tržišta
Iz odnosa naspram ova dva koncepta, na svetskom nivou, može se uočiti rast poverenja prema samom Internetu kao mediju.
Kada se krenulo sa elektronskom trgovinom, kompanije su se vezivale za dotadašnje partnere, međutim rast poverenja u B2B sistem uslovio je da kompanije sve više posluju sa novim partnerima širom sveta.
RSS link na komentare
